Brod bez kormilara, put u nepoznato – band Ki (Makedonija)

Sjajni i pomalo neobični, momci iz benda “Ki” su sa nama po drugi put “ćaskali“, ovaj put pismeno, pošto, usled tehničkih problema, video, koji smo snimili, nije uspeo 🙂 . Pričali smo o Pozitivnom koncertu u Shamrocku 1-og decembra, pobedi na 51-oj Zaječarskoj gitarijadi, 1-om mestu u Rovinju, kao i planovima za 2018-u…

Panketa: Ko je (gospodin) Ki, šta predstavlja?
Ki: Ki je lik iz jedne naučno fantastične  knjige “U zemlji plavog noja”. Ki je begunac, tragač. Njemu je dosadna ta bezličnost i prividni red koji ga okružuju. Svoj spas vidi na putu ka njegovom ostrvu, sa druge strane uma. Njegov brod je bez kormilara, pun iracionalnosti i savršeno opremljen za taj put. Put u nepoznato. Za razliku od njegovog broda, Ki je svestan svog nesavršentva, ali uspeva od istog da stvori svet dovoljan samom sebi, u kojem ima mesta za svakog ko želi biti deo istog.

Panketa: Otkud tako neobičan naziv benda?
Ki: Baš je neobičan, jer smo morali pročitati neku knjigu da bismo došli do njega. To je bio jako težak put za nas, posebno za Aleksandra koji je na kraju ispao kum benda. Knjiga se, igrom kosmičke slučajnosti, našla u njegovim rukama. Priča se poklopila sa pričom ostalih članova benda i eto ga.

Panketa: Za nepune 2 godine postojanja benda, postigli ste neverovatan uspeh na 51. Zaječarskoj gitarijadi, gde ste zasluženo osvojili 1.mesto. Nakon toga ste takodje osvojili i na RMF Festivalu u Rovinju. Koliko ste se dugo pripremali za taj nastup?
Ki: Naš uspeh je to što smo donekle uspeli pronaći svoj zvuk. Zvuk koji nas definiše i koji objašnjava nas u svetu muzike. Za to nam je trebalo par godina, dosta studijskog bledila i žrtvovanja, ali kad sagledamo ono što smo postigli, shvatamo da je bilo vredno truda. Muzika nije sportska disciplina i ne smatramo nekim posebnim uspehom to što smo osvojili neke nagrade na festivalima. Muzika je subjektivna stvar i ne može se baš tako lako oceniti. Puno bitnije su nam bile reakcije publike i kako su ljudi prihvatili ono što radimo.

Panketa: Pevate na maternjem, makedonskom jeziku. S obzirom da imate sve više fanova i poziva na različite festivale u regionu, razmišljate li da neku od narednih pesama snimite, na primer, na engleskom ili možda srpskom jeziku?
Ki: Zašto da ne. U principu ne vežemo se puno za jezik. Na njega gledamo kao na neki instrument i prihvatamo sve njegove boje. Otvoreni smo za sve i naš drugi album ce najverovatnije biti multijezičan. Biće i srpskog i bosanskog i hrvatskog i crnogosrkog i makedonskog. Za svaki jezik po jedna pesma.

Panketa: Ko piše tekstove?
Ki: Bozoni i fermioni. Njihov ples je krivac za svaki naš tekst i beskrajno im hvala. Isto se odnosi  i na muziku. Mi smo samo figurice, platna, scena na koje oni izvode svoju predstavu.

Panketa: Postoje li uzori u muzičkom smislu, neko koga biste izdvojili kao inspiraciju za muziku koju stvarate? Neko ko je na vas ostavio trag u muzičkom “odrastanju”?
Ki: Nemamo uzore u onom klasičnom smislu te reči. Želimo stvarati naš put, a ne hodati po nekim već zadatim rutama. Svaki član benda ima neku svoju muziku, neki svoj bend i baš smo šarenoliki po tom pitanju. Možda bismo mogli izdvojiti Pink Floyd, Bitlse, Peter Gabriel, Dejvida Bouvi, Depeche Mode, EKV, Talking Heads, Grace Jonesi, svakako Šako Polu Mental. Oni su definitivno krivci koji su ostavli dubok trag u našem muzičkom odrastanju i možda su oni najveći krivci što se bavimo muzikom.

Panketa: Nastupali ste na Pozitivnom koncertu u Shamrocku 1-og decembra. Kako vam se čini Novi Sad i njegova publika ? Ako sam dobro razumela, ostali ste dan duže od planiranog?
Ki: Pozitvan koncert je bio super iskustvo za nas. Prvi put smo svirali u klubu i bilo je potpuno drugačije od prethodnih svirki koje su bile na većim binama. Intimnije je, publika je odmah tu do vas i baš je bilo posebno veče za nas. Novosadska publika je bila divna isto kao i grad. Organizacija je bila na nivou, ljudi su se pobrinuli za svaki detalj i baš smo se proveli super. Nismo mogli, a da ne ostanemo jos jednu noć.

Panketa: Postoji li šef u bendu, odnosno onaj koji organizuje probe i drži vas na okupu?Ki: Kod nas u bendu još uvek nije raščićeno ko namešta antenu, a ko viče dobro je i baš nam je zabavno. Ako moramo reći, šta je to što nas drži na okupu, onda bi naš, konačni i definitvni, odgovor bio antena. Previše smo joj zahvalni i bez nje ne bi bilo ni nas.

Panketa: Planovi za 2018?
Ki: Da objavimo na[ prvi album, mo\da neki video zapis i da odsviramo što je više moguće svirki. Za sad znamo da ćemo svirati na mini gitarijadama koje se organizuju u sklopu Zaječarske gitarijade, krajem 2018. smo ponovo u Rovinju i ako sve bude kako treba, krajem drugog meseca bi trebalo da krenemo na promotivnu turneju po medenom Balkanu. U suštini, nemamo neki konkretni plan. Prepustićemo vodi da nosi naš brod bez kormilara, sigurni da ćemo stiči tamo gde treba.

Šta više reći… 🙂 Ki je krenuo u svoje osvajanje, i čini nam se da ga čekaju povoljni vetrovi. Zahvaljujemo im se na saradnji, i nadamo se brzom ponovnom viđenju.